naslovna-etp

Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“

ISSN: 2217-5458

Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
Časopis izlazi u kontinuitetu od 2008. godine.
Časopis je kategorisan od strane Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Republike Srbije kategorijom M51.
  • O ČASOPISU

    Časopis izlazi u kontinuitetu od 2008. godine, najpre pod nazivom „Zbornik radova” (ISSN: 1820-9165), a od 2011. godine, pod nazivom „Ekonomija – teorija i praksa“. Prvi broj časopisa objavljen je u 2008. godini, a u 2009. i 2010. godini, štampana su po dva broja (ukupno, objavljeno je pet brojeva „Zbornika radova”, imajući u vidu činjenicu da je tadašnja periodika časopisa bila polugodišnja). U aprilu 2011. godine, časopis menja naziv u „Ekonomija – teorija i praksa”, pri čemu je doneta odluka da periodika časopisa bude kvartalna. U okviru publikovanih dosadašnjih brojeva, nalaze se radovi na srpskom i engleskom jeziku, iz oblasti teorijske ekonomije i njene primene u praksi, pri čemu su svi radovi anonimno recenzirani od strane stručnih recenzenata. Svi brojevi časopisa „Zbornika radova“ i „Ekonomije – teorije i prakse“ nalaze se u Repozitorijumu Narodne biblioteke Srbije. Visoka vidljivost radova objavljenih u časopisu Ekonomija: teorija i praksa je trajno obezbeđena posredstvom SCIndeksa i dodatno uvećana automatskim reindeksiranjem metapodataka u DOAJ i punog teksta u Google Scholar-u.

    Publikovanje časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ za cilj ima podsticanje istraživačkog ambijenta, kao i zasluživanje naklonosti i poverenja istraživača kao korisnika, odnosno pretplatnika istog. Tokom prethodnih godina, redakcija časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ predano je radila na unapređenju kvaliteta časopisa. Osnovna misija redakcije časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ jeste intenzivnije uključivanje diplomaca i naučnih kadrova u međunarodni sistem naučnih informacija. Na taj način, časopis posredno, ali značajno doprinosi naučnom učinku zemlje. Ovakav profil časopisa u potpunosti odgovara akreditovanim programima na sva tri nivoa studija (osnovne, master i doktorske studije), a takođe, odgovara i akreditovanom polju za nauku.

    Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“ je kategorisan od strane Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Republike Srbije, kategorijom:

    • od 2013. do 2016.godine – M53
    • 2017. godine – M52
    • 2018. godine – M52
    • 2020. godine – M51

    TEMATSKE OBLASTI

    • Makroekonomija i monetarna ekonomija
    • Međunarodna ekonomija i trgovina
    • Mikroekonomija
    • Poslovna ekonomija
    • Ekološka ekonomija
    • Finansije, bankarstvo i osiguranje
    • Računovodstvo i revizija
    • Ekonomski razvoj, inovacije, tehnološke promene
    • Kvantitativne metode
    • Poslovni informacioni sistemi
    • Menadžment
    • Menadžment ljudskih resursa
    • Marketing
    • Ekonomija poljoprivrede i prirodnih resursa
    • Urbana, ruralna, regionalna i transportna ekonomija
    • Ostale specijalne teme
  • REDAKCIJA

    Izdavač:
    • Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu
    Glavni urednik:
    • Prof. dr Dragan Soleša
      Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu
    Lektor i korektor za srpski jezik:
    • Marija Sudar
    Prevodilac, lektor i korektor za engleski jezik:
    • Kristina Marić
  • RECENZIRANJE RADOVA

    Lista recenzenata:
    1. Prof. dr Dragan Soleša, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (kvantitativne metode i informacioni sistemi)
    2. Prof. dr Marko Ivaniš, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
    3. Prof. dr Slobodan Nešković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (opšte i pravne nauke)
    4. Prof. dr Vesna Bogojević Arsić, Fakultet organizacionih nauka (finansijski menadžment)
    5. Prof. dr Maja Ćirić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
    6. Prof. dr Vladan Pavlović, Ekonomski fakultet u Kosovskoj Mitrovici (računovodstvo, revizija i poslovne finansije)
    7. Prof. dr Svetlana Ignjatijević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
    8. Prof. dr Radovan Vladisavljević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija; menadžment)
    9. Prof. dr Radivoj Prodanović, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agrarna ekonomija, agrarna politika, farm menadžment)
    10. Prof. dr Miroslav Čavlin, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
    11. Dr Nataša Kljajić, naučni sadradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd (agroekonomija; ekonomika melioracija)
    12. Prof. dr Katarina Đurić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (ekonomija, agrarna politika i ruralni razvoj)
    13. Prof. dr Jelena Vapa Tankosić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
    14. Dr Miroslav Pavlović, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (zaštita životne sredine, reciklaža, prirodni otpadni materijali)
    15. Dr Marija Mihailović, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (materijali i hemijske tehnologije)
    16. Dr Vladimir Panić, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (provodni oksidni materijali i njihova fizičko–hemijska osvojstva; korozija i zaštita materijala, dinamički odgovori elektrohemijskih sistema)
    17. Prof. dr Slavica Mitrović, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad (proizvodni i uslužni sistemi, organizacija i menadžment)
    18. Prof. dr Radmilo Pešić, Poljoprivredni fakultet, Beograd (makroekonomija; ekonomika prirodnih resursa i životne sredine)
    19. Prof. dr Nebojša Novković, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (agroekonomija, organizacija u poljoprivredi)
    20. Dr sc Goran Buturac, znanstveni savjetnik, Ekonomski institut, Zagreb (ekonomija, makroekonomija)
    21. Prof. dr Nenad Marković, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci (ekonomija i biznis)
    22. Prof. dr Marjan Krašna, Filozofski fakultet i Prirodoslovno matematički fakultet, Univerzitet u Mariboru (didaktika, IKT)
    23. Prof. dr Aleksandra Tešić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo, investicije)
    24. Prof. dr Mihajlo Rabrenović, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd (menadžment, javna uprava)
    25. Prof. dr Saša Igić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (ekonomika prirodnih resursa, inženjerski menadžment)
    26. Prof. dr Boris Kuzman, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (agrarna ekonomija, agrarna politika, tržište i marketing)
    27. Prof. dr Tomislav Brzaković, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (ekonomija i finansiranje)
    28. Prof. dr Jonel Subić, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (ekonomija, agrarna ekonomija)
    29. Prof. dr Miodrag Brzaković, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (menadžment i biznis)
    30. Prof. dr Vladimir Šimović, Veleučilište Baltazar, Zaprešić, Hrvatska (informacione tehnologije, baze podataka)
    31. Prof. dr Nikola Ćurčić, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (marketing, istraživanje tržišta, konkurentnost)
    32. Prof. dr Jelena Bošković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agronomija, tehnologija i inženjerski menadžment)
    33. Prof. dr Jelena Kiurski, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (primenjena ekologija sa zaštitom životne sredine)
    34. Doc. dr Ivana Brkić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna ekonomija i finansije)
    35. Doc. dr Branislav Dudić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
    36. Prof. dr Rajko Tepavac, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna ekonomija i finansije)
    37. Prof. dr Marija Čukanović-Karavidić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo Beograd (menadžment)
    38. Prof. dr Slobodan Živkucin, Visoka škola za menadžment i poslovne komunikacije Sremski Karlovci (poslovna ekonomija i menadžment)
    39. Prof. dr Jožef Kabok, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (društvene nauke-ekonomija)
    40. Prof. dr Aleksandar Petković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
    41. Prof. dr Nikola Puvača, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agronomija, tehnologija i inženjerski menadžment)
    42. Prof. dr Dragan Ilić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
    43. Prof. dr Vladimir Đaković, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad (menadžment i investicije u inženjerstvu)
    44. Prof. dr Jelena Matijašević-Obradović, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu (krivičnopravna uža naučna oblast)
    45. Prof.dr Slađana Vujičić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo Beograd (menadžment)
    46. Prof. dr Darjan Karabašević, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (menadžment, informatika)
    47. Prof. dr Danijela Anđelković, Fakultet za ekonomiju i finansije, Univerzitet Union-Nikola Tesla (računovostvo i finansije)
    48. Doc. dr Jelena Popov, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
    49. Prof. dr Marina Simin, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovnu komunikaciju (međunarodno poslovanje,inovativno preduzetništvo)
    50. Doc. dr Ratko Ivković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (IKT)
    51. Dr Anton Puškarić, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd (marketing i tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda)
    52. Prof. dr Aleksandar Majstorović, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (računovodstvo i finansije)
    53. Prof. dr Srđan Šljukić, Filozofski Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu (Sociologija)

    RECENZENTSKI POSTUPAK

    Recenzenti

    Ekonomija: teorija i praksa primenjuje postupak dvostranog anonimnog recenziranja svih radova. Svaki rukopis recenziraju barem dva recenzenta. Recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih, a njihov identitet je međusobno nepoznat. Recenzenti se biraju isključivo prema tome da li raspolažu relevantnim znanjima za ocenu rukopisa. Ne smeju biti iz iste institucije kao autori rukopisa, niti biti njihovi koautori u skorijoj prošlosti.

    Recenzentski proces

    Rukopisi se upućuju na recenziju tek nakon inicijalne ocene da li su, s obzirom na formu i tematski delokrug, podobni za objavljivanje u časopisu. Posebna pažnja se posvećuje tome da inicijalna ocena ne traje duže nego što je neophodno.
    Tokom postupka recenzije glavni urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije, uključujući i primarne podatke, ako su one neophodne za donošenje suda o rukopisu. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih upotrebiti u druge svrhe.

    Odgovornosti recenzenata

    Recenzenti su dužni da kvalifikovano i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne, odnosno stručne vrednosti rukopisa. Recenzent vodi posebnu brigu o stvarnom doprinosu i originalnosti rukopisa. Recenzija mora biti sasvim objektivna. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.
    Recenzenti ocenjuju rukopise u odnosu na usklađenost sadržaja s profilom časopisa, značaj i korisnost sadržaja, adekvatnost primenjenih metoda, naučnu vrednost sadržanih informacija, stil izlaganja i opremljenost teksta. Recenzija ima standardni format koji obuhvata ocene pojedinih dimenzija rada, opštu ocenu i zaključnu preporuku.
    Recenzent ne sme biti u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko takav sukob postoji, recenzent je dužan da o tome pravovremeno obavesti urednika. Recenzent ne prihvata na recenziju radove izvan oblasti za koju se smatra potpuno kompetentnim.
    Recenzenti treba da upozore glavnog urednika ako imaju osnovanu sumnju ili saznanje o mogućim povredama etičkih standarda od strane autora rukopisa. Takođe treba da prepoznaju relevantne izvore koji u radu nisu uzeti u obzir.
    Od recenzenata se očekuje da svojim sugestijama unaprede kvalitet rukopisa. Ako ocene da rad zaslužuje objavljivanje uz korekcije, dužni su da preciziraju način na koji to može da se ostvari.

  • PRIJAVA I DOSTAVA RADOVA

    Kompletne radove pripremljene prema tehničkom uputstvu treba dostaviti na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. zajedno sa popunjenim formularom za prijavu. Radove možete prijaviti na sledećem linku: https://casopis.fimek.edu.rs/etp/about/submissions

    Radovi dostavljeni redakciji časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ moraju da budu originalni - podrazumeva se da nisu objavljivani niti je u toku razmatranje njihovog objavljivanja u drugim časopisima.

    Formular za prijavu
    Tehničko uputstvo na srpskom jeziku

    Nakon prihvatanja rada od strane dva (2) recenzenta, neophodno je platiti kotizaciju koja po radu iznosu 15.000,00 din i može se izvršiti na tekući račun Fakulteta: 330-15003002-53. Svaki autor dobija štampano i elektronsko izdanje broja časopisa u kome je rad objavio, ličnim preuzimanjem ili putem pošte. Kotizacija se plaća po radu, ne po autoru.

  • KONTAKT

    Adresa:
    • Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
    • Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
    • Redakcija časopisa "Ekonomija - teorija i praksa"
    • Cvećarska br. 2, 21102 Novi Sad
    Kontakt
    • Telefon: 021/400-484 (lokal 122)
    • Fax: 469-513
    • Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
  • ARHIVA

    • Ekonomija teorija i praksa, Broj I - 2022
      Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2022 god.
      Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
    • Ekonomija teorija i praksa, Broj I - 2021
      Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2021 god.
      Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
      1. UTICAJ MOTIVACIONIH FAKTORA NA ORGANIZACIONU POSVEĆENOST ZAPOSLENIH U BANKAMA
      Lekić Nemanja, Vukosavljević Dejan,Vapa Tankosić Jelena, Lekić Snežana, Mandić Slavica
      Sažetak

      Ljudski resursi su najvažniji potencijal svake organizacije, te stoga organizacije moraju da pronađu, privuku i zadrže zaposlene odgovarajućih znanja i veština. To podrazumeva i adekvatan način motivisanja i nagrađivanja zaposlenih, što pozitivno utiče na njihovo zadovoljstvo, lojalnost i posvećenost organizaciji. Predmet istraživanja su parametri motivacije zaposlenih i organizacione posvećenosti u poslovnim bankama. Istraživanje je sprovedeno 2019. godine na teritoriji Republike Srbije na uzorku od 667 ispitanika. Statistička obrada podataka obavljena je primenom SPSS programa. Cilj rada je da analizira međusobnu zavisnost demografskih faktora zaposlenih i motivacionih faktora zaposlenih: visine zarade, saradnje i dobrih odnosa sa nadređenima, veće autonomije u izvršavanju radnih zadataka i procesu odlučivanja, bolje informisanosti o pitanjima koja se odnose na budućnost preduzeća, mogućnosti napredovanja, dodatne edukacije i sadržaja posla. Takođe, binarnom regresijom utvrđen je uticaj motivacionih faktora zaposlenih na organizacionu posvećenost. U radu će se pokazati na koji način i u kojoj meri različiti motivacioni faktori utiču na organizacionu posvećenost zaposlenih u bankama, što menadžmentu banaka može biti parametar u formulisanju poslovne strategije koja će im obezbediti efikasnost i poslovnu uspešnost.

      Ključne reči: ljudski resursi / organizaciona posvećenost / motivacija / sistem nagrađivanja.

      2. ANALOGIJA NAUČNIH I STRUČNIH ISTRAŽIVANJA I NJENO KORIŠĆENJE
      Radovanović Tihomir, Pajić Dragan, Filijović Marko
      Sažetak

      U današnjem uzburkanom svetu, suočenom sa sve brojnijim i krupnijim pretnjama i izazovima, izlaz sve očiglednije treba tražiti u razvoju i primeni nauke i struke, jer se samo njihovim rezultatima svet može stabilizovati. Međutim, u tekućim procesima naučnih i stručnih istraživanja nailazi se na razne barijere, prvenstveno vezane za nedovoljnu metodološku razradu veza i odnosa između naučnih i stručnih istraživanja, čiji krajnji rezultati smanjuju kvalitete i efikasnost ova dva najvažnija razvojna agensa. Upravo iz tih razloga, za predmet ovog naučnog rada odabrano je izučavanje odnosa između procesa naučnih i stručnih istraživanja u kojima je već zapažena ali nerazrađena međusobna analogija. Naime, u malom broju naučnih radova objavljenih u poslednje vreme uočena je navedena analogija, bez njenog dubljeg proučavanja, a u kojoj se kriju važne mogućnosti za podizanje efikasnosti i nauke i struke. Zato je za predmet ovog rada upravo uzeto to izučavanje koje je dovelo do kompletnije identifikacije pomenute analogije, uz implicitno projektovanje njene primene u naučnim i stručnim istraživanjima.

      Ključne reči: naučno istraživanje / stručno istraživanje / analogija / korišćenje analogije.

      3. SISTEM ODGOVORA NA KRIZE U SMANJENJU EKONOMSKE ŠTETE OD POPLAVA
      Aćimović Slaviša
      Sažetak

      U radu se razmatra osnovna problematika uloge i značaja sistema odgovora na krize u smanjenju ekonomske štete od poplava. Korišćenjem naučnih metoda analize, sinteze i deskripcije definisane su faze tog sistema i postupak procene rizika od poplava. Na primeru studije slučaja analizirani su osnovni aspekti mogućeg smanjenja ekonomske štete primenom efikasnog sistema odgovora na krizu. Kao preporuka za praksu kriznog menadžmenta, ukazano je na poseban značaj prevencije poplava. Apostrofiran je značaj ulaganja u prevenciju poplava kao ekonomski opravdanijeg, umesto investiranja u odgovor na krizu i obnovu od ekonomske štete. Date su osnovne specifičnosti novih pristupa u oblasti odbrane od poplava.

      Ključne reči: kriza / poplave / sistem odgovora / procena rizika / prevencija poplava / ekonomska šteta.

      4. GEOPOLITIČKI KONTEKST JUGOISTOČNE EVROPE I BEZBEDNOSNI KONCEPT EVROPSKE UNIJE
      Nešković Slobodan, Šoškić Lazar
      Sažetak

      Autori u radu razmatraju složenu problematiku geopolitičkog položaja Jugoistočne Evrope i primenu bezbednosne koncepcije Evropske unije. Prisutne su permanentne anomalije u svim sferama. Predmet istraživanja su geografske, političke i bezbednosne osobenosti država posmatranog prostora sa mogućnostima implementacije koncepta spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Geopolitički kontekst Jugoistočne Evrope predstavlja poprište konstantnih interesa velikih sila i sukobljavanja država regiona, gde se primenjuje usvojeni koncept bezbednosti Evropske unije. Prostor Jugoistočne Evrope kao poveznica Zapada i Istoka ima veliki međunarodni značaj. Države regiona opterećene su brojnim protivrečnostima i viševekovnim konfrontacijama. Evropska unija promoviše autohtoni projekat bezbednosne politike u procesu integracija država i jačanja vlastite pozicije u regionu. Cilj istraživanja je celovito sagledavanje kompleksnog temata geopolitičkog položaja zemalja Jugoistočne Evrope i bezbednosne strategije Evropske unije u kontekstu razrešavanja ispoljenih anomalija. Postignuti rezultati imaju kognitivna obeležja, odnose se na obrazložene bitne aspekte geopolitike datog prostora i bezbednosnih inicijativa EU, tako i označavaju realne segmente društvenog razvoja zemalja. Zaključujemo da Jugoistočna Evropa predstavlja teritoriju od esencijalnog geopolitičkog značaja i interesa svetskih hegemona. Evropska unija i na tom prostoru promoviše bezbednosnu strategiju sadržanu u zvaničnim dokumentima.

      Ključne reči: Jugoistočna Evropa / geopolitika / bezbednost / bezbednosna i odbrambena politika / Evropska unija / Lisabonski ugovor / pridruživanje /Evropska unija.

      5. IMPLIKACIJE COVID 19 PANDEMIJE NA NIVO PORESKI PRIHODA U REPUBLICI SRBIJI
      Kalaš Branimir
      Sažetak

      Pitanje ostvarenih poreskih prihoda je značajno za svaku zemlju, naročito danas, u uslovima aktuelne COVID-19 pandemije. Negativni efekti koronavirusa se ogledaju u povećanom zdravstvenom i ekonomskom riziku, što se odražava na pogoršanje makroekonomskog okvira u svetu. Cilj rada je ukazati na značaj poreskih prihoda koji isti imaju u poreskoj strukturi, posebno u uslovima kriznih situacija. Predmet rada podrazumeva analizu mesečnog trenda prihoda po osnovu poreza u Republici Srbiji za period januar-oktobar 2020. godine. Rezultati analize ukazuju da su poreski prihodi prosečno porasli za 2.21% tokom posmatranog perioda. Iako je zabeležen deficit od 34.484 miliona dinara u prvih deset meseci, pozitivno je da su javni prihodi prosečno uvećani za 2.47%, što je neznatno više u odnosu na prosečan rast javnih rashoda od 1.68%. Budući da porez na dodatu vrednost i akcize čine najvažnije poreske oblike u strukturi Republike Srbije, kreatori ekonomske politike treba da se fokusiraju na stimulisanje potrošnje kako bi proizveli pozitivne implikacije na generisanje prihoda.

      Ključne reči: prihodi / poreski oblici / COVID-19 / Republika Srbija.

      6. ZNAČAJ LIDERSTVA NA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA
      Mitrović Vladimir, Mitrović Ivana
      Sažetak

      Pozicija srpske privrede u odnosu na razvijene privrede u svetu još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Godišnji izveštaj o konkurentnosti jasno ukazuje da Srbija bez brzih i radikalnih promena neće moći uspešno da takmiči sa konkurentima iz šireg i neposrednog okruženja. Cilj rada je da ukaže i objasni kako su Srbiji, da bi poboljšala svoju poziciju u odnosu na druge zemlje, neophodni lideri koji su sposobni upravljati radikalnim promenama, lideri koji mogu definisati pravac i tok reformi a da pritom istovremeno ulivaju poverenje, nadahnjuju i motivišu ljude. I preduzeća i sve vrste organizacija će se morati prilagođavati i menjati brzo ili neće moći opstati u promenljivom okruženju, onakvom kakvo je danas i kakvo će biti u budućnosti.

      Ključne reči: liderstvo / upravljanje promenama / organizaciona kultura / tihi lideri / globalni lideri / konkurentnost.

      Ekonomija teorija i praksa, Broj II - 2021
      Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2021 god.
      Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
      1. TRŽIŠTE RADA U SRBIJI – PROBLEM NEREGISTROVANOG RADA
      Šutaković Teodora, Simović Danka
      Sažetak

      Fokus našeg istraživanja je problem neregistrovanog rada na tržištu rada u Srbiji. U radu smo istraživale koliko je učestao neregistrovani rad u Srbiji i koji su glavni uzroci istog. Takođe, testirale smo razlike između različitih grupa zaposlenih i nivoa njihovog neregistrovanog rada, kao i razloga za njihov pristanak na neregistrovani rad. Istraživanje je zasnovano na anketi izvršenoj u Republici Srbiji 2020. godine. Podaci dobijeni putem ankete su obrađeni uz pomoć deksriptivne statistike, t-testova i analize varijanse (ANOVA).

      Ključne reči: tržište rada / neregistrovani rad.

      2. DETEKCIJA PREVARA U FINANSIJSKOM IZVEŠTAVANJU KOD MALIH I SREDNJIH ENTITETA IZ OBLASTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE
      Kušter Denis
      Sažetak

      Značaj forenzičkog računovodstva raste u poslednjim godinama, pogotovo kada je reč o malim i srednjim preduzećima (MSP). Ovi entiteti nemaju dovoljno razvijene funkcije računovodstva, ne ulažu dovoljno u kadrove koji uzročno-posledično nisu motivisani da na precizan način i u skladu sa računovodstvenim standardima prikazuju pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Samim tim, nastaju greške u izveštavanju. Druga strana medalje su manipulacije koje se dešavaju sa namerom i u cilju prezentovanja boljeg poslovanja od realnog stanja u bankama i drugim stejkholderima. U ovom istraživačkom radu primenjen je Beneish-ov M-Score model sa pet varijabli (M5), kao metoda forenzičkog računovodstva, radi detektovanja manipulacija kod MSP iz sektora C – Prerađivačka industrija u Republici Srbiji. Uzorak obuhvata 73 preduzeća, a svega kod 3 od njih je M(5) Score prekoračio referentnu vrednost i ukazao na visok rizik od manipulacija u izveštajima. Situacija je drugačija kada se posmatraju varijable modela pojedinačno; međutim, rezultati Mann-Whitney testa ukazuju na to da ne postoji statistički značajna razlika u nivou likvidnosti i profitabilnosti preduzeća u odnosu na to da li postoji visok rizik da je entitet manipulisao, posmatrano sa stanovišta pojedinih varijabli modela, ili ne.

      Ključne reči: forenzičko računovodstvo / Beneish M-Score / manipulacije / finansijsko izveštavanje / prerađivačka industrija.

      3. DETERMINANTE POVERENJA I NAMERE O KUPOVINI U ONLAJN OKRUŽENJU
      Sofronijević Katarina
      Sažetak

      Intenzivan razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija doprineo je tome da sve veći broj pojedinaca obavlja onlajn kupovinu. Iz tog razloga, ispitivanje faktora koji determinišu njihovu odluku okupira značajnu pažnju akademske i stručne javnosti. U postupku onlajn kupovine, jedan od glavnih zadataka jeste kreirati poverenje potrošača. Ovaj proces uslovljen je brojnim faktorima, od kojih su neki obuhvaćeni istraživačkim modelom rada. Konkretno, u radu je korišćenjem eksplorativne faktorske i višestruke regresione analize ispitano u kojoj meri percipirani rizik, kvalitet sajta i iskustvo u njegovom korišćenju, kao i implementacija koncepta društvene odgovornosti doprinose kreiranju onlajn poverenja potrošača. Prostom regresionom analizom ukazano je na to da u postupku onlajn kupovine poverenje ima statistički značajan i pozitivan uticaj na nameru o kupovini.

      Ključne reči: onlajn kupovina / percipirani rizik / veb sajt / društvena odgovornost / namera o kupovini.

      4. ANALIZA PROCESA SELEKCIJE ZAPOSLENIH U ORGANIZACIJAMA CENTRALNE SRBIJE
      Savić Tot Tijana, Runić Ristić Marija, Adžić Slobodan
      Sažetak

      Kako proces selekcije zaposlenih predstavlja jedan od najosetljivijih procesa menadžmenta ljudskih resursa, koji ima za cilj odabir zaposlenih koji najviše odgovaraju potrebama organizacije, autori su predmet istraživanja rada usmerili na ispitivanje karakteristika procesa selekcije zaposlenih u organizacijama Centralne Srbije. U odnosu na predmet rada, definisan je problem istraživanja koji se odnosi na ispitivanje razlika u procesu selekcije između organizacija različite delatnosti, vlasništva i broja zaposlenih. Osnovna hipoteza rada, koja je rezultatima i potvrđena, jeste da postoje statistički značajne razlike koje ukazuju na specifičnosti procesa selekcije zaposlenih u ispitivanim organizacijama. U realizaciji istraživanja korišćen je upitnik u čijoj obradi su primenjene brojne statističke metode. Rezultati istraživanja, između ostalog, ukazuju na nedostatke u procesu selekcije zaposlenih, kao i na ispitivane razlike u odnosu na delatnost, vlasništvo i broj zaposlenih i predstavljaju osnovu kako za njegovo unapređenje tako i za dalja istraživanja u okviru različitih industrija sa ciljem definisanja njihovih specifičnosti.

      Ključne reči: proces selekcije zaposlenih / karakteristike procesa selekcije / Centralna Srbija.

      5. UPOREDNA ANALIZA UPRAVLJANJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U REPUBLICI SRBIJI
      Jakopin Edvard, Kalinić Miladin
      Sažetak

      Rezultati komparativnog istraživanja efekata upravlјanja državnim i javnim preduzećima u tranzicionim ekonomijama svrstali su Srbiju u grupu država sa neefikasnim upravlјanjem. Tranzicione države, članice EU, postižu bolјe performanse upravlјanja državnim preduzećima od zemalјa koje nisu članice EU, zbog jačih institucija, efikasnih pravila o državnoj pomoći, kao i veće transparentnosti budžetske podrške. Globalna pandemija 2020. i pojačani zdravstveni, ekonomski i socijalni rizici u mnogim tranzicionim državama nisu uticali na usporavanje strukturnih reformi u javnim preduzećima, naprotiv, poseban fokus je bio usmeren ka nadogradnji mehanizama upravlјanja javnim preduzećima, jačanju antikorupcijske politike, digitalizaciji državnih službi i dr. Istraživanje reformskog bilansa upravljanja velikim republičkim infrastrukturnim javnim preduzećima u Republici Srbiji je pokazalo da država ima velikih problema u upravljanju preduzećima koji se nalaze u njenom portfoliju i pod njenom kontrolom. Njihovo poslovanje predstavlja permanentan budžetski rizik, direktno utiču na privredni rast i ključne makroekonomske agregate. Velika infrastrukturna javna preduzeća imaju dominantno učešće u energetskom i saobraćajnom sektoru, čime utiču na poslovanje celokupne privrede. Bilans njihovog poslovanja u periodu privredne konjunkture je u sve većem raskoraku sa bilansom poslovanja privatnog sektora, što jasno ukazuje na problem upravljanja. Primarni reformski zadatak u upravljanju javnim preduzećima je poboljšanje odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti njihovog upravljanja.

      Ključne reči: upravljanje javnim preduzećima / analiza poslovanja velikih republičkih infrastrukturnih javnih preduzeća / reformski prioriteti.

      6. ISTRAŽIVANЈE POTROŠAČA I NЈIHOVIH NAVIKA NA TRŽIŠTU ORGANSKIH PROIZVODA
      Tomić Gordana, Radanov Pavle, Stanojević Ljiljana, Karabašević Darjan, Petrović Gordana
      Sažetak

      Za svakog potrošača je bitno da je proizvod koji konzumira kvalitetan i bezbedan po njegovo zdravlje. Organski proizvod za potrošača znači kvalitet i zdravlje. Jako je bitno sagledati tržište organske hrane, na osnovu toga odrediti koji su ciljevi i kreirati strategiju kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili. Tržište organskih proizvoda je glavni izvor informacija za proizvođače organske hrane. Pre nego što se organski proizvodi plasiraju na tržište, treba utvrditi na osnovu informacija sa tržišta ciljnu grupu potrošača prema kojima će se marketing miks usmeriti. Razni impulsi iz okruženja utiču na ponašanje potrošača, zato je neophodno da se u kontinuitetu prate svi važni faktori, kako bi se blagovremeno zadovoljili zahtevi potrošača. Ponašanje potrošača na tržištu je rezultat tendencije potrošača da na najbolji način zadovolje svoje potrebe i želje. Cilj istraživanja je zašto i kako potrošači kupuju i konzumiraju određene proizvode, odnosno, koji su motivi njihove kupovine. Istraživanje se sprovelo u perodu od septembra 2020. godine do decembra 2020. godine na uzorku od 250 ispitanika na teritoriji Republike Srbije. Terensko istraživanje se sprovelo putem upitnika koji se sastojao od sedam pitanja i na osnovu dobijenih odgovora su se obradili rezultati. Najznačajniji pokazatelji ovog istraživanja jesu da potrošači slabije kupuju organske proizvode zbog slabije platežne moći stanovništva, ali i nedovoljne informisanosti, a glavni motiv kupovine jeste što su organski proizvodi zdravi proizvodi.

      Ključne reči: potrošači / organski proizvod / tržište / motivi kupovine.

      Ekonomija teorija i praksa, Broj III - 2021
      Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj III, 2021 god.
      Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
      1. EFEKTI KREDITNOG FINANSIRANJA POLJOPRIVREDE NA DRUŠTVENI PROIZVOD U POLJOPRIVREDI U REPUBLICI SRBIJI
      Ranisavljević Duško
      Sažetak

      Bankarski sektor poslednjih godina sve više se okreće ka sektoru poljoprivrede. Primetan je porast ukupnih potraživanja bankarskog sektora od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u periodu 2012–2020. godine, dok je deo društvenog proizvoda koji generiše sektor poljoprivrede takođe zabeležio rast, ali ne u istom procentu kao i bankarski krediti poljoprivredi. Cilj rada je ispitivanje međuzavisnosti porasta ukupnih potraživanja banaka od registrovanih poljoprivrednih proizvođača sa porastom društvenog proizvoda koji generiše sektor poljoprivrede. U radu je korišćena metoda statističke korelacije. Analizira se i uticaj i promene investicionih kredita u poljoprivredi, kredita za obrtna sredstva, ali i kretanje potraživanja banaka po osnovu kamata i naknada od poljoprivrednih proizvođača. Zaključak je da postoji povezanost kredita i društvenog proizvoda sektora poljoprivrede, ali da postoje i drugi faktori koji imaju uticaja. Iako je poslednjih godina bankarski sektor otvoreniji prema sektoru poljoprivrede, iako su krediti jeftiniji, neophodno je stvarati uslove za još veću dostupnost kredita poljoprivrednim proizvođačima, što bi stvorilo pozitivne efekte na poljoprivredu u celini.

      Ključne reči: kreditiranje poljoprivrede / investicioni krediti u poljoprivredi / društveni proizvod.

      2. STANJE I RAZVOJ INOVATIVNOG SEKTORA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA (MSP) U AP VOJVODINI
      Simin Marina, Živkucin Slobodan, Aleksić Sreto, Soleša Dimitrije
      Sažetak

      Inovativnost je osnovni faktor tehnološkog progresa, ekonomskog rasta, razvoja i prosperiteta širom sveta. Unapređenje inovativnosti je u osnovi razvojne politike vodećih zemalјa sveta i u središtu je razvojne strategije EU – Evropa 2020. Privredu AP Vojvodine i dalјe odlikuje nizak stepen inovativnosti. Posledica nedovolјne brige preduzeća o tehnološkom razvoju zasnovanom na sopstvenom inovativnom radu, je izrazito mali broj zaštićenih inovacija, a posebno patenta i malih patenata u nas. Predmet ovog rada je istraživanje dosadašnjeg stanja i broja inovativnih malih i srednjih preduzeća MSP koja su započela poslovanje na bazi inovacije, a posebno patenta ili malog patenta u AP Vojvodini. Osnovni cilј rada je da se na osnovu rezultata ovog istraživanja i predloženih mera poveća broj inovativnih malih i srednjih preduzeća MSP u AP Vojvodini u funkciji stvaranja veće dodate vrednosti, uspešne tržišne verifikacije inovacija i bolјeg tržišnog pozicioniranja.

      Ključne reči: inovacije / inovativnost / patenti / mali patenti / mala i srednja preduzeća.

      3. MEĐUZAVISNOST BERZANSKIH INDIKATORA I BDP-A NA PRIMERU ODABRANIH BALKANSKIH ZEMALJA
      Živković Aleksandra
      Sažetak

      Finansijske berze i njihov stepen razvijenosti veliki uticaj imaju na ekonomski rast. Cilj ovog istraživanja je emprijski utvrditi da li postoji međuzavisnost između bruto domaćeg proizvoda i (1) ukupnog berzanskog prometa i (2) tržišne kapitalizacije na posmatranim finansijskim berzama. Analizom udela ukupnog prometa i tržišne kapitalizacije u bruto domaćem proizvodu dobija se stepen likvidnosti i aktivnosti posmatranih tržišta, koji omogućava komparaciju posmatranih tržišta sa stanovišta navedenih indikatora. Istraživanje uključuje Zagrebačku, Ljubljansku, Montenegro i Bukureštansku berzu – u periodu od 2011. do 2019. godine. Dobijeni rezultati ukazuju na mala i nerazvijena finansijska tržišta, sa niskom aktivnošću i likvidnošću i potvrđuju postojanje međuzavisnosti između bruto domaćeg proizvoda i navedenih finansijskih indikatora.

      Ključne reči: finansijske berze / tržišna kapitalizacija / ukupan promet / bruto domaći proizvod.

      4. GRAĐENJE STRATEŠKIH ALIJANSI - FAKTOR INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA NACIONALNIH PREDUZEĆA
      Miletić Vuk, Ćurčić Nikola
      Sažetak

      Proces internacionalizacije poslovanja za pojedina preduzeća je gotovo neizbežan, nije jednostavan i često je otežan brojnim problemima. Predmet ovog rada je istraživanje stavova vlasnika i menadžera višeg nivoa nacionalnih preduzeća iz različitih sektora poslovanja kako da građenjem poslovnih alijansi ostvare prodor na inostrana tržišta, tim pre jer nacionalno tržište neretko postaje premalo za njihovu ekspanziju. Odluka nacionalnih preduzeća da upotrebe ili ne upotrebe strateške alijanse najčešće je uslovljena njihovim karakteristikama. U zavisnosti od nivoa poslovanja, dužine poslovanja i posebnih atributa svakog pojedinačnog preduzeća, mogući savezi im nude niz prednosti i nedostataka u poslovanju. Rezultati ove studije izdvajaju faktore koji podstiču nacionalna preduzeća da uspostave stratešku alijansu u procesima internacionalizacije, kao i elemente koji ometaju odabir takvih strategija. U ovom istraživanju korišćene su metode komparativne statistike (ch2 Test, ANOVA), hipotetičko-deduktivne metode, analitičko-deduktivne i komparativne metode, istorijske i statističko-deskriptivne metode.

      Ključne reči: alijanse / internacionalizacija poslovanja / preduzeće / finansijska sredstva / konkurentnost.

      5. KOMPARACIJA KONVENCIONALNOG MODELA RAZVOJA I ODRŽIVOG RAZVOJA
      Labović Bojan, Vujović Dragan, Dašić Boban
      Sažetak

      Velike ideje su obično jednostavne ideje. U oblasti društvenih nauka, ideje koje utiču na milione ljude i usmeravaju nacionalne politike moraju biti dostupne svima, a ne samo elitama. Jedino na taj način mogu prožimati institucije od globalnog do lokalnog nivoa i postati deo ljudskih života. Model održivog razvoja predstavlja izazov konvencionalnoj formi razvoja. Naime, konvencionalni pristupi pojednostavljeno posmatraju razvoj kao globalnu modernizaciju prema uzoru na industrijalizovane, razvijene zemlje. Održivost je pozitivan imperativ koji spaja društvenu, ekonomsku i ekološku dobrobit, a ne proces balansiranja koji traži ravnopravne kompromise između inherentno konfliktnih sila. Ovaj rad obuhvata širok jaz između teorijskog tumačenja održivog razvoja i aktuelnog stanja u svetu. Predstavljeni su pojedini kritički pogledi koji održivi razvoj posmatraju kao iluziju, ali i argumenti po kojima održivi razvoj nema alternativu.

      Ključne reči: ekosistem / održivost / održivi razvoj / konvencionalni model.

      6. PERSPEKTIVE SISTEMA ZAŠTITE FINANSIJSKE STABILNOSTI I PREVENCIJE RIZIKA BANKARSKOG POSLOVANJA
      Čavlin Miroslav, Vapa Tankosić Jelena, Egić Srđan
      Sažetak

      Sistem osiguranja depozita je okosnica zaštitnog mehanizma mreže finansijske sigurnosti koji omogućava prevenciju „stampeda“ deponenata na banke radi sprečavanja negativnog efekta na stabilnost finansijskog sistema. Dakle, posebno u uslovima krize, kao što je COVID-19, zaštita finansijske stabilnosti i deponenata ističe značaj i ulogu efikasnog ustrojstva sistema osiguranja depozita. Rad polazi od analize koncepta mreže finansijske sigurnosti radi stvaranja relevantne osnove za modeliranje pravaca razvoja sistema zaštite finansijske stabilnosti i prevencije rizika bankarskog poslovanja. Cilj rada je istražiti teorijsku i empirijsku građu radi identifikovanja potencijala radi delotvornijeg sistema osiguranja depozita u Republici Srbiji. Efikasan sistem osiguranja depozita u Republici Srbiji treba da pruži podršku i obezbedi zaštitu deponenata, koji mahom ne poseduju neophodno znanje koje bi im omogućilo da procene bankarske rizike, od finansijske propasti i krize. Razvoj našeg sistema osiguranja depozita treba da se usmeri na jačanje stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog poslovanja, odnosno njegove otpornosti na krizne poremećaje na tržištu.

      Ključne reči: sistem osiguranja depozita / mreža finansijske sigurnosti / prevencija rizika bankarskog poslovanja.

      Ekonomija teorija i praksa, Broj IV - 2021
      Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj IV, 2021 god.
      Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
      1. PROFITABILNOST I OPTIMALNI NIVO DUGA KOD VELIKIH PREDUZEĆA U SRBIJI
      Milošev Ivana
      Sažetak

      Cilj rada je analiza uticaja upravljanja dugom na profitabilnost preduzeća. Istraživanje je spovedeno za petogodišnji period od 2016. do 2020. godine, na uzorku 299 velikih nefinansijskih preduzeća u Srbiji. Primenom dinamičkog panela generalizovanom metodom momenata (GMM) ispitan je odnos učešća ukupnog duga u ukupnoj imovini na profitabilnost preduzeća izražene kroz ROA pokazatelj. Prvo je istraženo da li postoji linearan odnos zaduženosti i profitabilnosti, zatim je istraženo da li postoji nelinearan odnos zaduženosti i profitabilnosti. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji statistički značajna korelacija i linearan, negativan odnos pokazatelja zaduženosti u odnosu na profitabilnost posmatranih preduzeća. Rezultati istraživanja nisu pokazala nelinearan (konkavan) odnos. Istraživanje pokazuje i negativan i statistički značajan uticaj materijalnosti imovine na profitabilnost velikih preduzeća u Srbiji, dok veličina preduzeća i inflacija nemaju značajan uticaj na profitabilnost.

      Ključne reči: zaduženost / profitabilnost preduzeća u Srbiji / GMM.

      2. ANALIZA EFIKASNOSTI PROCESA OSMOTSKE DEHIDRATACIJE BRESKVE U MALASI
      Filipović Jelena, Filipović Vladimir, Knežević Violeta, Lončar Biljana, Nićetin Milica, Ivanišević Dragan
      Sažetak

      Smanjenje potrošnje energije po jedinici uklonjene vlage iz proizvoda neophodno je radi smanjenja troškova proizvodnje i povećanja ukupne efikasnosti procesa dehidratacije. Cilj istraživanja je analizirati efikasnost i ekonomičnost procesa osmotske dehidratacije breskve u melasi ispitivanjem parametara prenosa mase. Varirani su vreme, koncentracija i temperatura u procesu osmotske dehidratacije breskve u melasi i praćeni odzivi prenosa mase u procesu, gubitka vode i prirasta suve materije. Rezultati istraživanja su pokazali da povećanjem tehnoloških parametara vremena trajanja, koncentracije osmotskog rastvora i temperature procesa, dolazi do povećanja pojedinačnih parametara prenosa mase u procesu, gde su maksimalno ostvarene vrednosti od 0,7524 g/gi.s. i 0,1069 g/gi.s., za gubitak vode i prirast suve materije, redom. Na osnovu eksperimentalnih podataka razvijeni su matematički modeli zavisnosti odziva procesa osmotske dehidratacije breskve u melasi od primenjenih tehnoloških parametara, koji su pokazali dobra poklapanja eksperimentalnih sa proračunatim vrednostima. Analiza kombinovanog parametra tehnološke efikasnosti ukazala je na ukupno povećanje efikasnosti procesa primenom temperature procesa od 20°C, u opsegu od 40,67 do 51,71%. Najveća ekonomičnost procesa ostvarena je primenom energetski nezahtevne temperature procesa od 20°C, pri čemu su izbegnuti energetski troškovi procesa i istovremeno ostvarena najbolja tehnološka efikasnost.

      Ključne reči: osmotska dehidratacija / breskva / melasa / tehnološka efikasnost / matematičko modelovanje.

      3. BENEFITI UPOTREBE SISTEMA OBLAKA KAO SAVREMENI PRISTUP U VINSKOJ INDUSTRIJI
      Vladisavljević Radovan, Soleša Dragan
      Sažetak

      Cilj ovog rada je predstavljanje poslovnog modela u vinarskoj industriji zasnovanog na sistemu Oblaka. U savremenom poslovnom svetu brzina i dostupnost su presudni; nažalost, priroda vinske industrije teži da ograniči učesnike u poslu. Upravljanje procesima u vinarskoj industriji radno je intenzivno, pa je teško zadovoljiti potražnju. Analizom studija slučaja i upoređivanjem sa drugim regionima vinske industrije, dobijamo dovoljno elemenata za formulaciju našeg modela. Model predstavljen u ovom radu orijentisan je na domaću vinsku industriju i u skladu je sa trenutnim tehničkim i tehnološkim kapacitetima. Većina subjekata u vinskoj industriji nalazi se u ruralnim područjima Republike Srbije i ima relativno ograničen pristup određenim resursima. U velikim gradovima postoji jaka Internet infrastruktura, što nažalost nije slučaj sa ruralnim regionima. Upotreba savremenih IT rešenja takođe je problematična stavka, jer učesnici u vinskoj industriji, uprkos solidnom obrazovanju, imaju poteškoće u prepoznavanju benefita e-trgovine. Ovim modelom vinska industrija dobija alat koji će lako i ekonomično doći do kupaca, novih ideja, znanja i iskustava.

      Ključne reči: vinarska industrija / Internet / e-poslovanje / etrgovina / rešenja sistema Oblaka / marketinška povratna sprega.

      4. ISTRAŽIVANJE ZADOVOLJSTVA GOSTIJU U HOTELIMA TOKOM PANDEMIJE COVID 19 UPOTREBOM TEHNIKE RUDARENJA TEKSTA
      Čelić Irena, Seočanac Marijana, Milašinović Marko
      Sažetak

      Pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na globalnu hotelsku industriju. Higijena, čistoća i bezbednost postale su krucijalne komponente u planu oporavka hotela tokom pandemije. Na osnovu recenzija sa sajta Booking.com, ovaj rad ispituje zadovoljstvo domaćih gostiju u hotelima u Vrnjačkoj Banji tokom pandemije koronavirusa. Dodatno, korišćenjem sertifikata „Čisto & sigurno” kao kriterijuma za klasifikaciju hotela, ovaj rad nastoji da otkrije da li postoji razlika u zadovoljstvu domaćih gostiju u zavisnosti od toga da li je objekat sertifikovan prema međunarodnim standardima kao adekvatno pripremljen za suzbijanje virusa. Rudarenjem teksta iz recenzija su otkrivene, i uz pomoć Word Cloud metoda vizuelizacije teksta predstavljene komponente koje su dovele do zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva gostiju. Na uzorku od 206 recenzija otkriveno je da su domaći gosti, u suštini, veoma zadovoljni hotelima u kojima su odseli tokom pandemije. Neznatna razlika u komponentama koje su uticale na zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo gostiju uočena je među hotelima koji su sertifikovani, odnosno nisu sertifikovani kao sigurni objekti za obavljanje turističkih aktivnosti. Ovaj rad pruža saznanje menadžerima hotela kako da poboljšaju zadovoljstvo i ublaže nezadovoljstvo gostiju tokom pandemije koronavirusa.

      Ključne reči: zadovoljstvo gostiju / program sertifikacije „Čisto & sigurno” / hoteli / COVID-19 / Vrnjačka Banja / Booking.com.

      5. ANALIZA FAKTORA OD UTICAJA NA KONKURENTNOST DOMAĆEG MEDA
      Prodanović Radivoj, Ćirić Maja, Ignjatijević Svetlana, Đurić Katarina, Vapa Tankosić Jelena, Egić Srđan
      Sažetak

      Cilj rada je utvrditi konkurentnost domaćeg meda i analizirati faktore od uticaja, kako bi se kreirala adekvatna strategija za održavanje i jačanje konkurentske pozicije. Istraživanje se bazira na analizi rezultata iz naučno-stručne literature i statističkih izveštaja, izračunu ekonomskih indikatora, komparativnom metodu i drugim opštim naučnim metodima. Porterov model dijamanta se koristi kao osnov za analizu konkurentnosti meda. Domaći med, kao tradicionalni prehrambeni proizvod je konkurentan. Podaci o izvozu i uvozu meda su pravi pokazatelj visoke konkurentnosti meda. Naime, od ukupne vrednosti spoljne trgovine meda skoro 98 % se odnosi na izvoz. Povoljna konkurentska pozicija meda prevashodno je rezultat niskih troškova proizvodnje, zasnovanih na jeftinim sirovinama i radnoj snazi. Da bi se zadržala solidna konkurentska pozicija meda neophodna je diverzifikacija asortimana, diferencijacija ponude, brendiranje, standardizacija kvaliteta, inovativna tehnologija, edukacije proizvođača, podizanje proizvodne efikasnosti, bolje korišćenje komparativnih prednosti, stimulisanje istraživačko-razvojnih projekata, finansijski podsticaji, udruživanje proizvođača i dr. Međutim, za opstanak na međunarodnom tržištu treba razraditi i implementirati adekvatne marketinške i tehnološke strategije.

      Ključne reči: konkurentnost / med / kvalitet / izvoz / uvoz / strategija konkurentnosti.

      6. EKONOMSKI INSTRUMENTI U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI
      Petrović Gordana, Karabašević Darjan, Popović Gabrijela, Tomić Gordana, Radanov Pavle
      Sažetak

      Kako bi proces zaštite i unapređenje životne sredine u Republici Srbiji bio efikasniji potrebna su određena novčana ulaganja. Nakon uvodnog razmatranja, cilj istraživanja je bio da se prikaže korelacija između troškova i prihoda od poreza u oblasti zaštite životne sredine. Za analize je korišćen model linearne regresije i Pirsonov koeficijent korelacije. U radu je dat prikaz ekonomskih instrumenata u oblasti zaštite životne sredine za period 2009–2018. godine. Korišćeni su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stanje životne sredine, kao i ciljevi u vezi sa evropskim integracijma, otvaranjem Poglavlja 27, pokazuju da su prezentovani podaci o životnoj sredini u Republici Srbiji vrlo zabrinjavajući i predstavljaju jedan od ključnih problema za implementaciju. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji značajan stepen korelacije (r = 0,887). Trenutno stanje ukazuje bi se ovoj temi trebala posvetiti posebna pažnja, kako bi se pronašli mehanizmi za obezbeđivanje neophodnih novčanih sredstava.

      Ključne reči: životna sredina / Republika Srbija / ekonomski instrumenti.

    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2020

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2019

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2018

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2017

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2016

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2015

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2014

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2013

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2012

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV
    • Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2011

      Broj I
      Broj II
      Broj III
      Broj IV