Doc. dr Radivoj Prodanović u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Bošković i prof. dr Svetlanom Ignjatijević objavili su pregledni naučni rad u vodećem nacionalnom časopisu ECOLOGICA Srbije pod naslovom:Organic honey production in function of enviromental protection. Rad je proistekao iz istraživanja na projektu pod naslovom: Unapređenje konkurenstnosti fruškogorskog lipovog meda na domaćem i međunarodno tržišu u funkciji održivog razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (2015-2016). Šifra brojekta 114-451-821/2015-03. Finasiranje od Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad. Rukovodilac projekta: Prof. dr Svetlana Ignjatijević. Doc. dr Radivoj Prodanović i prof. dr Jelena Bošković istraživači na navedenom projektu.
Prodanović, R., Bošković, J., Ignjatijević, S. (2016): Organic honey production in function of enviromental protection. ECOLOGICA CIP: 502.7; ISSN 0354-3285=Ecologica; COBISS.SR-ID 80263175. UDC:502.34:638.16. Vol.23, No 82 (2016). P. 315-321.

VI Međunarodni Simpozijum o Upravljanju Prirodnim Resursima odžan je na Fakulttu za menadžment u Zaječaru, Juni 25-26. 2016. godine, Univerzitet Džon Nezbit Beograd.

VI Međunarodni Simpozijum o Upravljanju Prirodnim Resursima održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Prof. dr Jelena Bošković u koatorstvu sa dr Nenadom Trkuljom, naučnim saradnikom sa Instituta za zaštitu bilja i životne sredine Beograd i doc. dr Radivojem Prodanovićem održala je po pozivu plenarni referat pod naslovom: "The impact of insecticides on honey bees production". Rezulatati istraživanja su iz projekta: Unapređenje konkurenstnosti fruškogorskog lipovog meda na domaćem i međunarodno tržišu u funkciji održivog razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine. Šifra projekta: 114-451-821/2015-03. Finasiranje od Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad. Prof. dr Jelena Bošković bila je član Naučnog odbora Simpozijuma. Radovi su celini objavljeni u Zborniku (Proceedings) radova i kvantifikovan je rad sa M31.
Bošković, J., Trkulja , N., Prodanović, R. (2016): The impact of insecticides on honey bees production. Proceedings 6th International Symposium on natural resources management. 2016, June 25-26, Faculty of managment Zaječar, Republic Serbia, Zaječar, 2016. CIP: 005:350.15(082); 502: 131.1 (082); 620.9(082); 338.48(082). COBIS.SR-ID 22421717100; ISBN: 978-86-7747-542-0. pp.17-24. M31

U ovom opsežnom orginalnom naučnom radu, naučni tim je radio istraživanja u projektu finansiranog od Ministrastva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u TTP pod brojem: 31043 u periodu 2011-2016. godine.

Istraživanja u ovom naučnom radu su prva u svetu na durmima na savremnoj generaciji Mixolab-a. Ovaj aprat je upotrebljavan za pšenicu Triticum vulgare, a napravljen je novi protokol za korištenje za tvrde pšenice (Durum wheat). Za durum procenu kvaliteta pšenice su najčešće korišćeni parametri: sadržaj proteina, sadžaj žuta žutog pigmenta, viskoznost zrna, hektolitarkse težine 1000 zrna i natrijum dodecil sulfat sedimentacije. Za kvalitet obrade pšenice, u ovoj studiji Mixolab, korišćen je instrument nanovije generacije. Mixolab je u velikoj meri koristi za brze procene kvaliteta Triticum aestivum, ali ne postoji mnogo podataka o proceni kvaliteta pšenice. Stoga je cilj ovog rada bio da se testira potencijal u kvalitetu i karakterizaciji četrnaest duruma u oplemenjivanju pšenice linija tokom dve proizvodne godine sa različitim klimatskim uslovima. Dobijeni rezultati su pokazali značajne razlike u sadržaju skrob-amilaze složenom delu Mixolab krive između dve ispitivane godine. Mixolab parametri C3, C4 i C5 su bili u skladu sa padom vrednosti broja i amilolitičke aktivnosti uzoraka. Uzorci iz 2013. proizvodne godine sa većim padavinama, sume su imali niže vrednosti C3, C4 i C5 parametara, kao Falling vrednosti broj i veće amilolitičke aktivnosti. Naprotiv, proteinski deo Mixolab krivih dobijene su razlike u zavisnosti od genotipa. U odnosu na standardne parametare kvaliteta proteina i skroba durum pšenice, Mixolab daje potpunije informacije u kraćem vremenskom periodu. Ovim istraživanja su rukovodioci: Aleksnadra Torbica, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije rukovodilac projekta Ministratsva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj RS Šifra: 31007 i Projekta Finasiranog od Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad, Šifra: 114-451-1014/2015-02. Prof. dr Jelena Bošković, rukovodilac projekta TR31031 finasiran iz projekta Ministrastva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i rukovodilac teme na projektu TR31031 prof. dr Veselinka Zečević, Univerzitet Džon Nezbit Beograd, Fakultet za bioframing Bačka Topola. Drugi koautor na ovom naučnom radu je Milana Drašković doktorant, čiji je mentor prof. dr Jelena Bošković i članavi komisije: Prof. dr Veselinka Zečević, Univerzitet Džon Nezbit Beograd, Fakultet za bioframing Bačka Topola i dr Aleksandra Torbica naučni savetnik Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije. Rad je postavljen online na sajt http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0733521016300613 časopisa Journal of Cereal Science 22. aprila 2016. godine.

Torbica, A., Drašković, M,, Tomić, J., Dodig,D., Bošković, J., Zečević, V. (2016): Utilization of Mixolab for assessment of Durum wheat quality dependent on climatic factors. Journal of Cereal Science.ISSN:0733-5210.

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0733521016300613

http://doi:10.1016/j.jcs.2016.04.012. (IF 2.092) Publisher: Elesivier

Istraživanja u ovom naučno radu se odnose na sivu plesan kod jagoda koju izaziva patogena gljiva Botrytis cinerea Pers. Fr. (syn. Botryotinia fuckeliana (de Bary) Whetzel). Ovo su interdisciolinarna istraživanja, gde su molekulrani mehanizmi kao osnova otpornosti, sekvence b (cytb) , koje su imale dva osetljiva izolata i jednaest otpornih. Prajmeri Citb.2408 / Citb.3285 su korišćeni za amplifikaciju regiona po svoj predpostvci, koja sadrži mutacije u vezi sa otpornošću QoI, prema protokolu De Miccolis Angelini et al.(2012). U amplifikaciji cytb gena koji sadrži G143A mutaciju otpornih izolata su dostavljeni Gen Banci pod šifrom: Accession Nos. KP795059 da KP795071 i u poređenju sa referentnim izolatma otporne B. cinera izoluju se otporne (FJ217741) i osetljive (FJ217742) na QoI, fungicida. Analiza genetičke osnove na otpornih QoI, izolata pokazali da su svi imali istu mutaciju na kodonu 143 u cytb, što dovodi do zamene aminokislenina glicina sa alanin (G143A). Prema našim dobijenim naučnim rezultatima, ovo je prvi izveštaj QoI fungicida otpornog na B. cinerea poljskim ogledima na jagodama u Srbiji. Ovaj istraživanja će uticati na buduću strategiju menadžmenta pesticida u Srbiji, primene QoIs u mešavini sa drugim fungicidi, pre svega sukcinantne dehidrogenaze inhibitora.

Trkulja, N., Pfaf-Dolovac, E., A. Milosavljević, A.,Bošković, J., Jović,J., Mitrović, M., Toševski. I. (2016): First Report of QoI Resistance in Botrytis cinerea Isolates Causing Gray Mold in Strawberry Fields in Serbia. Plant Disease,Published by The American Phytopathological Society . (PlantScience 40/200, IF 3.020). Editor-in-Chief: Alison E. Robertson. ISSN 0191-2917. http://dx.doi.org/10.1094/PDIS-02-15-0209-PDN. Vol. 100.N0 1.P. 221.

Međunarodna naučna konferencija Ecological crisis: Technogenesis and climate change organizovana je u saradnji više institucija iz Srbije i inostranstva: Naučno – stručno društvo za zaštitu životne sredine Srbije, ALFA BK Univerzitet, Institut "Petar Karić", Beograd, Beogradska Bankarska Akademija, Beograd Institut ekonomskih nauka, Beograd, Geografski fakultet, Beograd Univerzitet „Union-Nikola Tesla“, Beograd Gradska Uprava, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd Savez inženjera i tehničara Srbije, Inženjerska komora Srbije Privredna Komora Beograda Bulgarian National Union of Scientists - Rousse, Bulgaria University of Rousse "Angel Kanchev", Bulgaria Bulgarian National Society of Agricultural Engineers “Engineering and Research for Agriculture”, Bulgaria Balkan Environmental Association (B.EN.A.) od 21-22. 04. 2016. godine u Beogradu. Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. Konferencija je svečano otvorena 21. 04. 2016. godine u Institutu Ekonomskih nauka Beograd, a 22. 04. 2016. godine održavanje drugog dela programa rada međunarodne naučne konferencije održano je u Privrednoj komori Beograda.

Doc. dr Radivoj Prodanović u koautorstvo sa prof. dr Jelenom Bošković i prof. dr Svetlanom Ignjatijević održao je referat 22. 04. 2016. godine u Privrednoj komori Beograda pod naslovom: Organic honey production in function of enviromental protection. Referat je proistekao iz istraživanja na projektu pod naslovom: Unapređenje konkurenstnosti fruškogorskog lipovog meda na domaćem i međunarodno tržišu u funkciji održivog razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (2015-2016). Šifra brojekta 114-451-821/2015-03. Finasiranje od Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad. Rukovodilac projekta: Prof. dr Svetlana Ignjatijević. Doc. dr Radivoj Prodanović i prof. dr Jelena Bošković istraživači na navedenom projektu. Radovi su objavljeni u izvodu u Knjizi abstrakta (Book Abstracts), a u celini biće objavljeni u vodećem časopisu nacionlanog značaja ECOLOGICA.

Šesti međunarodni kongres Biomedicina i geonauke – Uticaj životne sredine na zdravlje ljudi održan je se u saradnji sa Fakultetom za tehničke studije i Edukacijskim fakultetom Univerziteta u Travniku, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, EAGE i drugih međunarodnih institucija, održan je u Beogradu u hotelu Park od 18-19. 04. 2016. godine.

Prof. dr Jelena Bošković u koautorstvu sa doc. dr Radivojem Prodanovićem plenarni referat po pozivu pod naslovom: Metodologija procene rizika i kumulativnog uticaja genetski modifikovanih biljaka na životnu sredinu. Rezultati istraživanja u radu su iz projekata: TR31031, rukovodilac projekta: prof. dr Jelena Bošković. Prof. dr Jelena Bošković je sa prof. dr Jasminkom Halilović presedavala je na Predavanju II na Kongresu. Takođe, održan je referat u koautorstvu sa apsloventom Milicom Vukić sa Departamana Hemije, PMF Novi i prof. dr Jelena Bošković. Naslov rada: Uklanjanje arsena iz vode primenom optimatnih metoda i uticaj na zdravlje arsena na zdravlje ljudi. Radovi su celini objavljeni u Zborniku radova.