V.d. sekretara za zaštitu životne sredine grada Beograda, g-din Goran Trivan, svojim pozdravnim govorom se obratio prisutnima podsećanjem da Srbija ima dugu tradiciju u zaštiti životne sredine. Zavod za zaštitu životne sredine formiran je još 1948. godine. Mi sada kasnimo za zapadnim zemljama 20-25 godina, ali to smatra, ne mora biti hendikep. Prisutne je uputio da, kada je u pitanju Beograd, zemljište je jako zagađeno, samim tim i podzemne vode. Od više od 160 javnih česama na teritoriji grada čija se voda redovno ispituje, svega jedna ili dve imaju ispravnu vodu za piće. Sve ostale su zagađene. Prerada otpadnih voda je u Beogradu najveći problem jer grad nema postrojenje za prečišćavanje. To je jako skup projekat, košta 800 miliona evra. Inspekcija koja je zadužena za kontrolu i sprovođenje propisa je na republičkom nivou organizovana kako treba, dok je na gradskom lošija iz razloga što je organizovana kao jedinstvena služba u okviru Sekretarijata za inspekcijske poslove. U Beogradu ima još jedan, višegodišnji problem, a to je buka. Nažalost situacija je takva da se lokali otvaraju i u stambenim zgradama, što stanarima pravi problem. Borba protiv buke nije jednostavna iz razloga što inspektori nemaju mogućnost da na licu mesta kazne počinioce. već su dužni da zakažu merenje buke.. Takođe, inspektori nisu licencirani i rade sa nebaždarenim aparatima. Na kraju svog izlaganja, g-din Trivan je zaključio da su resursi u novom novom svetskom poretku postali dominantno sredstvo politike, sredstvo za kontrolu nacija.
Stana Božović, državni sekretar Ministrastva poljoprivrede i zaštite životne sredine je iznela stav Vlade Republike Srbije da želi da dostigne standarde EU kada je u pitanju zaštita životne sredine i da sve sektorske politike rade u tom pravcu.Navela je podatak da se procenjuje da će temperature na globalnom nivou do kraja veka porasti za 4-7 stepeni, a na nacionalnom 3,2 – 4 stepena celzjusovih. Padavine će se povećati za 20%. Posledice povećanja temperature se već osećaju, kod nas je to bila suša 2012. koja je dovela do smanjenja prinosa od čak 50 %, i poplave 2014. godine. Na globalnom nivou globalno otopljavanje dovodi do velikih materijalnih šteta koje se procenjuju na oko 1,5 milijardi evra godišnje. U Srbiji je urađen skrining još 2013. godine. Tada smo prvi put dobili dokument koji kaže šta je potrebno da se uradi na planu ekologije, koliko to košta i ko bi to trebalo da radi. U izradi skrining analize učestvovalo je 250 eksperata. Dva su pitanja kojima se prevashodno bavi:
1. pitanje voda – Srbija ima 50 postrojenja za pretaru otpadnih voda, Beograd nijedno. Samo 5-6 je u skladu sa standardima EU.
2. upravljanje otpadom – Srbija proizvede 2,5 miliona tona otpada godišnje i ima 3.500 smetlišta. To je ogroman resurs na koji se u Srbiji ne glada na takav način.
Istakla je i da je veliki problem nestabilan sistem finansiranja kao i loša kaznena politika na kojoj će se više raditi.
Prof. dr Mira Pucarević, dekan Fakulteta za životnu sredinu Univerziteta Edukons uputila je prisutne da fakulteti obrazuju kadar za oblast ekologije međutim za njih nema posla na domaćem tržištu rada. Zbog toga predlaže da država predvidi obavezu zapošljavanja zaštitara za sve veće firme.
Akademik prof. dr Ljubiša Adamović osvrnuo se na problem nedovoljne edukacije stanovništva iz oblasti zaštite životne sredine i nizak standard. U zemlji u kojoj su primanja jako niska, kao što je slučaj kod nas ne može se očekivati visoka svest ljudi po pitanju ekologije. Društvo tj. država ne stimuliše ekološki prihvatljivo ponašanje, te se sve svodi na kućno vaspitanje i dobre navike koje se steknu u porodici, što je nedovoljno. Zbog toga je kažnjavanje neophodno, ali pod uslovom da je kaznena politika primenljiva. Nažalost, korupcija je kod nas sveprisutna što dovodi do toga da se svaka izrečena kazna može izbeći. Doc. dr Mirjana Drenovak – Ivanović je govorila o EU birou za životnu sredinu i administrativnim kapacitetima.
Duška Dimović direktorka programa za Srbiju, Svetske organizacije za zaštitu divljih životinja istakla je da, kada su klimatske promene u pitanju, najveći problem su nagle promene temperature čemu se sav živi svet teško prilagođava. Ljudi mogu proizvesti hibride otporne na sušu, ali ako se sutradan pojavi jaka kiša nemoguće je da ista biljka bude otporna i na veliku vlagu.
Nakon izlaganja panelista usledila je diskusija.
Prof. dr Radmilo Pešić je ocenio da nije posvećena dovoljna pažnja ekonomskoj dimenziji pravne regulative zaštite životne sredine. – koliki su troškovi primene propisa, visina materijalne štete, troškovi adaptacije... Ekonomija mora biti spona između prava i ekologije. Smatra da je neophodna analiza vodoprivrede. Studija je urađena 2001. godine, ali je već tada bila zastarela jer sadrži podatke od 60-ih do 90-ih godina prošlog veka. Neophodna je nova studija koja će biti bazirana na najnovijim istraživanjima. Domaće resurse je neophodno zaštititi, ne smemo ih prodavati strancima kako ne bismo zatekli sebe da za 50 godina kupujemo sopstvenu vodu od stranaca.
Prof. dr Đorđe Jovanović smatra da životna sredina i sistem vrednosti vezan za nju u Srbiji nije dovoljno prepoznata. Briga o životnoj sredini je i mera patriotizna jer se brine o sopstvenoj zemlji i njenoj budućnosti. Ipak, siromašno društvo kao što je naše, je suprotnost ekologiji. Kada je država u pitanju, potreban je drugačiji sistem organizacije. Naša regulativa je u redu, ali je namenjena drugačijem sistemu uređenosti države. Prepisivana je iz direktiva EU i neprimenjiva za naše društvo jer traži jaču privredu i bogatije društvo. Problem kod nas je i neuvezan sistem tužilaštva, inspekcije i pravosuđa. Danijela Božanić iz Ministarstva poljoprivrede izaštite životne sredine je negirala da ćemo nove propise iz oblasti zaštite životne sredine prepisati iz direktiva EU, zato i postoje pregovori. Smatra da ekologija nije stvar bogatih, upravo suprotno, jer troškovi sadašnje, lošije, proizvodnje su slični troškovima unapređenja životne sredine. Strategije koje su urađene kod nas više predstavljaju listu želja za čiju realizaciju nikada nismo imali sredstva. Takođe, nemamo mehanizam praćenja i analize već urađenog. Besmisleno je praviti nove akcione planove nez informacije o tome šta se do sada uradilo.
Zamenica v.d. sekretara za zaštitu životne sredine grada Beograda dr Jasmina Madžgalj je na pitanje novinarke RTS odgovorila da se nijedna građevinska dozvola ne izdaje bez prethodne procene uticaja izgradnje na životnu sredinu.
Inspektorka za zaštitu životne sredine Vesna Polumirac je kao osnovni problem istakla sveprisutnu korupciju, od najnižih nivoa do samog vrha.
G-din Momčilo Bikicki, generalni direktor preduzeća Ehting je naveo da Srbija ima ogromne gubitke vode. Kao primer je naveo Nemačku u kojoj potrošnja vode po stanovniku iznosi ispod 100 litara na dan. U Srbiji je ta potrošnja 250 litara. Takođe, 2/3 voda u Srbiji je pod upravom lokalnih samouprava koje ovaj posao obavljaju loše.
Dušan Jakovljević je uputio prisutne u globalnu volontersku akciju “Let‘s do it” koja će na svetkom nivou okupiti 380 miliona volontera (5% svetske populacije) u akciji čišćenja deponija, a koja će biti sprovedena i u Srbiji.
Prof. dr Jelena Bošković ukazala je na neophodnost postojanja posebnog Ministarstva za životnu sredinu.
Prof. dr Larisa Jovanović je podržala pristup Konferencije i pozvala učesnike na predstojeću Konferenciju koju organizujenaučno—stručno društvo Ekologika.
Zaključci:
Sprečiti rasprodaju domaćih resursa, naročito vode.
Uzeti u obzir ekonomsku dimenziju prilikom pravnog regulisanja pitanja zaštite životne sredine.
Beograd, 28. mart 2017. godine.
Izazovi klimatskih promena na teritoriji Beograda i Republike Srbije
