Agroekonomska i ruralna politika imaju prioritetno mesto u sveukupnoj razvojnoj politici Evropske unije. Poljoprivreda je vitalna delatnost za sve zemlje članice Evropske unije. U ruralnim oblastima živi 56% stanovništva na 91% ukupne teritorije. Evropska unija opredelila se za svestrani agrarni i ruralni razvoj putem modernizacije poljoprivredne proizvodnje i prerade kako bi se proizvelo više, kvalitetnije i ekonomičnije, povećala konkurentnost i diverzifikacija proizvodnje i proizvoda, razvila organska proizvodnja, afirmisao multifunkcionalni i integralni razvoj ruralnih sredina, poboljšao životni standard stanovništva u ruralnim oblastima, očuvali prirodni resursi i životna sredina. Zajednička agroekonomska, agroekološka i ruralna politika donela je značajne pozitivne efekte iz stabilnosti proizvodnje i tržišta agrarnih proizvoda, samodovoljnosti u ishrani, porasta prihoda proizvođača, sigurnosti u snabdevanju, nezavisnosti od uvoza i povećanja izvoza, svestranog ruralnog razvoja i zaštite životne sredine. Zajednička poljoprivredna politika je celovit sveobuhvatni sistem pravnih propisa, budžetske podrške i direktnih intervencija u poljoprivredi i ruralnim područjima Evropske unije. Razvojni put Evropske unije pokazuje suptilnost u agrarnom i ruralnom razvoju i konkretnim ekonomskim i ekološkim merama za njegovo ostvarivanje.
Multifunkconalni agrarni i svestrani ruralni razvoj, agroekološka politika i mere podsticanja razvoja organske proizvodnje hrane predstavljaju novinu i buduće tokove razvoja. U suštini, taj razvojni put agrarnog i ruralnog razvoja ujedno je i put našeg razvoja multifunkcionalne poljoprivrede i sela, posebno organske proizvodnje hrane i svestranog ruralnog razvoja, uz očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i uvažavanje naših specifičnosti. Proces integracije Srbije u Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije podrazumeva harmonizaciju zakonodavstva, izgradnju i jačanje institucija i reformu ekonomske politike.
Poljoprivreda Srbije nalazi se pred odgovornim izazovom koji nameće pristupanje Evropskoj uniji. Ovaj proces donosi brojne promene, kao što su promene u strukturi proizvodnje i prerade,organizovanju gazdinstava, upravljanju resursima, sistemu kontrole proizvodnje, pristupu tržištu, odnosu prema očuvanju životne sredine, ruralnomrazvoju i usvajanju evropskih standarda. Savremena politika ruralnog razvoja ima za cilj poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede, prehrambene industrije i šumarstva, podršku pravilnom upravljanju zemljištem i poboljšavanju životne sredine, poboljšanje kvaliteta života i podsticanje divezifiikacije ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima.
Autori su jezgrovito obradili zajedničku agrarnu, agroekološku i ruralnu politiku Evropske unije. Politiku proširenja i proces pridruživanja Srbije, održivi razvoj i održivu organsku poljoprivredu, osnove prerade, standarde kvaliteta i sertifikaciju. Multifunkcionalni razvoj i razvoj agrokoturizma. Ekonomsku i ekološku politiku ruralnog razvoja Evropske unije i Srbije. Na kraju je dat i siže ciljeva, principa i politike Strategije razvoja Evropa 2020.
U pisanju je korišćenja raspoloživa literatura, dokumenti Evropske unije, delovi nekih autora i razni dokumenti o proširenju, politici i procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Knjiga je namenjena svima onima koji žele da saznaju više o agroekonomskoj i ruralnoj politici Evropske Unije. Studentima osnovnih, master i doktorskih studija i svima onima koji izučavaju ovu aktuelnu tematiku.
Recezenti: Akademik Ratko Lazarević, Prof. dr Milutin Đorović i Prof. dr Miroslav Malešević.
Autori: Prof. dr Jovan Babović Mas. ek. Slavka Tasić (2013). Agroekonomska i ruralna politika Evropske unije, ISBN 978-86-87619-46-3, Str. 296., Novi Sad, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
