Obrazovno – naučni serijal Mozaik radio televizije Vojvodine prvi program promoviše naučnoistarživačke projekte, visokoobrazovne institucije, institute, nove tehnologije, svet inovacija i pronalzaštva. Pored toga ova kultna emisija prati naučna dostignuća u svim naučnim disciplinama.
Autor i urednik ove emisije je Vera Utvić. Prof. dr Jelena Bošković govorila je o temi FENOMEN ŽIVOTA.
Poreklo života je i dalje misterija sa mnogo nerešenih zagonetki. Kako su nastali molekuli? Kako su se okupili u velike strukture? Posebno fascinantan fenomen je „homohiralnostˮ , na osnovu koga se formiraju amino-kiseline i šećeri.
Hiralnost molekula je osobina koja se može često naći kod organskih jedinjenja kao što su alkoholi, aldehidi, kiseline, ugljeni hidrati, proteini itd. Svaka organska supstanca koja je hiralna pokazuje optičku aktivnost. Za molekul kažemo da je hiralan ako nema unutrašnju simetriju i ako se ne može poklopiti sa svojim likom u ogledalu. Profesor polimerskih nauka Tianbo Liu sa Univerziteta Akron A. Schulman, otkrio је da naklonjenost majke prirode prema određenim amino-kiselinama i šećerima uopšte nije slučajna. Liu kaže da su svi molekuli života upareni kao L (levoruke) i D (desnoruke) strukture. Izbor prirode da život gradi samo od „desnorukihˮ šećera i „levorukihˮ kiselina je možda jednostavnji nego što se mislilo. Liu je utvrdio da će bilo koji molekuli, ako su dovoljno veliki (više nanometara) i sa električnim nabojem, tražiti svoju vrstu s kojom će formirati velike strukture. Na osnovu toga je jasno da ovde i nema neke velike misterije oko odabira parova za stvaranje većih struktura. Međutim, i dalje ostaje misterija kako se homohiralnost desila na početku, u trenutku nastanka života, ali ovo je bitan zaključak. Tim pod vođstvom dr. Pola Klarka na Odseku za hemiju u Jorku uspeli su da stvoreni proces kakav se verovatno odigrao pre nastanka života. U saradnji sa kolegama sa univerziteta u Notingemu ostvarili su prve korake prema dokazivanju kako su nastali jednostavni šećeri, treoza i eritroza. Njihovo istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Organic and Biomolecular Chemistry.Sve biološke molekule mogu da postoje kao levi i desni oblik. Svi šećeri u biologiji stvaraju se od desnih oblika molekula, ali sve aminokiseline koje stvaraju peptide i belančevine su od levog oblika. Istraživači su otkrili da se upotrebom jednostavnih levih aminokiselina kao katalizatora u proizvodnji šećera stvaraju uglavnom desni oblici šećera. To možda objašnjava kako su nastali ugljeni hidrati i zašto desni oblik dominira u prirodi, piše NewsRoom America na svojoj internet stranici, prenose internet portali. Dr. Klark kaže: "Mnogo je fundamentalnih pitanja o poreklu života i mnogi ljudi misle da su to biološka pitanja. Ali da bi život evoluirao, morao je da postoji trenutak kad je neživo postalo živo. Sve do te tačke zapravo je hemija". "Trudimo se da shvatimo hemijsko poreklo života. Jedno od zanimljivih pitanja jeste odakle dolaze ugljeni hidrati jer oni su gradivni blokovi DNK i RNK. Ovo što smo postigli je prvi korak na putu objašnjavanja kako su nastali jednostavni šećeri, treoza i eritroza. Mi smo stvorili šećere iz veoma jednostavnog materijala za koji većina naučnika veruje da je postojao u vreme kad je nastao život", dodao je. Kako je nastao život na Zemlji, pitanje je za čijim odgovorom naučnici ne prestaju da tragaju, a sada tvrde da su otkrili genetski portret preteče svih živih bića na planeti. Naš zajednički najstariji predak, kojeg nauka oslovljava skraćenicom Luka (od engleskog Last Universal Common Ancestor, u prevodu poslednji univerzalni zajednički predak), bio je jednoćelijski organizam sličan bakterijama i pretpostavlja se da je živeo na morskom dnu pre oko četiri milijarde godina, kada je Zemlja bila tek 560 miliona godina stara. Ovo otkriće moglo bi da utiče na tok rasprave između onih koji tvrde da je život nastao u ekstremnim uslovima, na obodima vulkana ili u morskim dubinama, i drugih poput Čarlsa Darvina, tvorca moderne teorije evolucije, koji smatraju da je život počeo u toplim jezerskim vodama. Dugo je priroda prvog pretka svih živih bića bila nejasna, jer tri velika domena na koja su podeljeni svi živi organizmi (arheje, bakterije i eukariote) nemaju, kako se čini, zajedničko poreklo. Stručnjaci odnedavno tvrde da su bakterije i arheje (poznate i kao prabakterije) prvi organizmi, dok su eukariote nastale kasnije. To je otvorilo put da grupa biologa pokuša da utvrdi prirodu organizama od kojih su nastale te najjednostavnije forme života. U istraživanje su krenuli od poznatih gena bakterija i arheja kojih je za poslednje dve decenije otkriveno oko šest miliona. Razvrstavajući one gene koji imaju zajedničko poreklo, naučnici su tih šest miliona gena grupisali u mnogo manji broj genskih familija od kojih za samo 355 njih tvrde da potiču od Luke, zajedničkog pretka. Oni su zatim prilagođeni različitim životnim sredinama na osnovu čega istraživači treba da odgovore gde je i kako Luka živeo. Tih 355 gena, jasno ukazuje da je organizam živeo u uslovima koji odgovaraju morskim rovovima, u toplom okruženju nastalom usled vulkanskih erupcija na okeanskom dnu. Iako pojedini naučnici ovo otkriće ocenjuju kao značajan pomak napred u razumevanju postanka života, kritičari komentarišu da Luki nedostaje dosta gena neophodnih da se održi u životu i tvrde da je organizam zapravo tek poluživa forma. Drugi, takođe, smatraju da Luka ne može da bude zajednički predak svih živih stvorenja, jer tvrde da je reč o sofisticiranom organizmu, nastalom mnogo kasnije od početka života na Zemlji, dok ima i mišljenja da to što je ovaj organizam živeo u morskim dubinama ne znači da je život tamo i nastao. Moguće je, smatraju ova tumačenja, da se u vodu preselio posle neke katastrofe kao što je udar meteora.Američka Nacionalna svemirska fondacija je uz pomoć Grin Benk teleskopa detektovala ovaj molekul propilen-oksida u solarnom oblaku Sagitarius B2.Naučnici su za korak bliže pružanju definitivnog dokaza da je život na Zemlji spoljnog porekla, nakon što je u dubokom svemiru otkriven složen životodavni molekul. Takozvani hiralni molekul detektovan je u oblaku gasa koji je 390 miliona godina udaljen od središta Mlečnog puta.Američka Nacionalna svemirska fondacija je uz pomoć Grin Benk teleskopa detektovala ovaj molekul propilen-oksida u solarnom oblaku Sagitarius B2.
"Ovo je prvi hiralni molekul detektovan u međuzvezdanom prostoru. On predstavlja veliki korak za naše razumevanje nastanka molekula u svemiru i njihovog efekta na poreklo života na Zemlji", rekao je Bret MekGvajer, hemičar i astronom koji je učestvovao u istraživanju.Hiralnost molekula je osobina koja se može često naći kod organskih jedinjenja kao što su alkoholi, aldehidi, kiseline, ugljeni hidrati, proteini itd. Svaka organska supstanca koja je hiralna pokazuje optičku aktivnost. Za molekul kažemo da je hiralan ako nema unutrašnju simetriju i ako se ne može poklopiti sa svojim likom u ogledalu. Ekipe naučnika iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država ističu da rezultati njihovih istraživanja, objavljeni u časopisu "Ert end Planetari Sajens Leters", pružaju dokaze da su materijalni začeci, sirovina za formiranje života na Zemlji, došli iz izvora van naše planete.Materijali koje su pronašli uključuju molekule uracila i ksantina koji su preteče molekula koji formiraju DNK i RNA, poznati kao nukleobaze. Naučnici su otkrili molekule u delovima stena Marčinsonovog meteorita koji je pao u Australiji 1969. godine.Oni su testirali materjal s meteorita da bi otkrili da li su molekuli "došli" iz sunčevog sistema ili su bili rezultat kontaminacije kad je meteorit udario u Zemlju. Analiza je pokazala da nukleobaze sadrže oblike teškog ugljenika koji je mogao biti formiran samo u kosmosu. Naučnici podsećaju da materijali koji se stvaraju na Zemlji sadrže lakše varijacije ugljenika.Rukovodilac istraživanja, profesorka Zita Martins sa Departmana za istraživanje Zemlje i inženjering u okviru Kraljevskog koledža u Londonu, uverena je da istraživanje može obezbediti nove dokaze potrebne da bi objasni evolucija najranijih oblika života."Verujemo da je najraniji oblik života najverovatnije prilagodio nukleobaze iz delova mateorita za korišćenje u genetskom kodiranju koji mu je omogućio da uspešne oblike kasnije prenese na naredne generacije", izjavila je ona za "Popjular sajens".Period pre 3,8 i 4,5 milijardi godina obeležava prava "kiša" stena po sastavu sličnih Marčinsonovom meteoritu koja je zasipala Zemlju i to upravo u vreme kad su se na njoj stvarali oblici primitivnog života. U toku tog snažnog bombardovanja, velike količine meteoritskog materijala palo je na površine planeta kao što su Zemlja i Mars. Koautor istraživanja, profesor Mark Septon, takođe sa Kraljevskog koledža, smatra da je najnovije istraživanje važan korak u razumevanju kako je je mogao da nastane život na Zemlji."Pošto meteoriti predstavljaju ostatke materijala iz stvaranja sunčevog sistema, ključna komponenta za formiranje života, uključujući i nukleobaze, bili su u stanju da se raspu i rašire po kosmosu. Što se više sirovog materijala neophodnog za formiranje života otkriva u stenama iz kosmosa, veća je mogućnost da se život začne svuda gde postoje odgovarajući hemijski uslovi", zaključio je Septon. Ovo su različite naučne teorije, ali koje nisu dale jasan odgovor o fenomenu života, zato pogledajte emisiju Mozak na linku ispod teksta, možda će sami nešto da zaključite o večitoj enigmi postanka života na Planeti Zemlji.
http://media.rtv.rs/sr_ci/mozaik/24516
