Mihajlo Pupin, jedan od naših najvećih naučnika, za sobom je ostavio značajne izume i zbog toga je važno da se nove generacije upoznaju sa njegovim životom i delom.
„Nakon što sam pročitao kapitalno delo Mihajla Pupina „Sa pašnjaka do naučenjaka“ poseban utisak na mene ostavile su reči njegove majke koje su bile umne, duhovne i verske, a koje je Pupin navodio kroz celokupno delo“ između ostalog istakao je prof. dr Dragan Soleša, rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
„Ove godine obeležavaju se dva jubileja vezana za Mihajla Pupina - 170 godina od njegovog rođenja i jedan vek otkako je njegova autobiografija "Sa pašnjaka do naučenjaka“ dobila prestižnu Pulicerovu nagradu. Njegovo ime značajno je na prostoru celokupne bivše Jugoslavije, a Pupin je bio podjednako uspešan i kao naučnik i kao profesor“ rekao je državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dr Ivan Bošnjak.
Prof. dr Zoran Pavlović, prorektor za međunarodnu saradnju na Univerzitetu Privredna akademija istakao je da je pre nekoliko godina, spremajući komentar Zakona o lobiranju, shvatio da je prvi srpski lobista upravo bio Mihajlo Pupin.
Nakon toga, prikazan je kratkometražni igrani film "Pupin i ja“ autora Aleksandra Stanića koji je istakao da film opisuje Pupinovu zamisao kako bi Banat mogao da se bavi poljoprivredom.
ODRŽANA JE TRIBINA „NAUČNIK, DIPLOMATA I RODOLJUB-PUPIN“
