Obrazovno – naučni serijal Mozaik radio televizije Vojvodine prvi program promoviše naučnoistarživačke projekte, visokoobrazovne institucije, institute, nove tehnologije, svet inovacija i pronalzaštva. Pored toga ova kultna emisija prati naučna dostignuća u svim naučnim disciplinama.

Autor i urednik ove emisije je Vera Utvić. Prof. dr Jelena Bošković govorila je o temi TRANSGENI ORGANIZMI. Genetski modifikovani ili trasgeni organizmi (GMO) aktuelna su tema današnjice. Biotehnologija, kao mlada nauka, ponudila je čovečanstvu mogućnost genetičkog inženjeringa i kloniranja. Budući da je to relativno nova grana nauke, još uvek nije prošlo dovoljno vremena kako bi se utvrdili sve posledice njenog dejstva na ljudski organizam. Zato uz nove mogućnosti koje ova tehnologija nudi idu i nova pitanja.Najveći broj pitanja odnosi se na bezbednost GM hrane i kolika je opasnost od pojave alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije? Zatim, sledi pitanje zaštite životne sredine i biodiverziteta usled mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetičkog diverziteta. Slede etička pitanja, zbog narušavanja prirodnih osobina organizama i uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.Uspostavljanje regulativnog okvira koji će strogo kontrolisati upotrebu genetički modifikovanih organizama jedini je  siguran način zaštite od eventualnih neželjenih dejstava uptotrebe GMO hrane. I pored svih mera zaštite, pojava GMO-a na tržištu uvek izaziva burne reakcije. Problem GMO-a postaje ključna tema društvenih rasprava sa različitih aspekata: moralnih, etičkih, religioznih, naučnih. Na jednoj strani nalaze se pristalice koji ističu argumente „za“ upotrebu GMO-a, najčešće to pravdajući razlogom smanjenja gladi u svetu ili rešavanjem problema klimatskih promena, dok se na drugoj strani nalaze oni koji upozoravaju na moguće negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). „Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri čemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.“ Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi-LMO, genetički modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi. Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). „Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri čemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.“ Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi-LMO, genetički modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi. Prva dva proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane (enzim himotripsin komercijalnog naziva ChyMax firme Phizer, namenjen proizvodnji sira, i rekombinantni goveđi somatotropni hormon, rBST, kompanije Monsanto, koji se koristio za povećanje produkcije kravljeg mleka), na tržištu su se pojavila početkom 90-tih godina prošlog veka. Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uobičajena praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oštećenja od insekata. Paradajiz u koji se ugrađuje gen ribe otporne na hladnoću produžava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda.

Ideja je mnogo, a da li su i dobre?

Kao prednosti upotrebe GMO-a obično se navode povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao što su duži vek trajanja i bolju otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje daju veće prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiču na pojeftinjenje proizvodnje. Tropske vrste, kao npr. banana, su genetički modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti korišćeni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomačnih infekcija koje su karakteristične za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana mogli bi biti modifikovani da sadrže vakcine, dok će čaj biti obogaćen flavonoidima. „Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina što će obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimističkoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konačno, zaštita okoline bila bi podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).

Emisija se može pogledati na sajtu: http://media.rtv.rs/sr_ci/mozaik/22779

NACIONALNO UDRUŽENJE EKSPERATA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

28.09.2016. Velika sala Matice srpske, Novi Sad

Konferencija „Održivi razvoj i Zelena ekonomija“ održati će se 28.09.2016. godine u Velikoj Sali Matice srpske u Novom Sadu, sa početkom u 10 časova.

Nacionalno udruženje eksperta zaštite životne sredine nastalo je sa idejom da se na jednom mestu okupe svi oni kojima je cilj održivi razvoj zajednice. Unapređenje ovakvog pristupa kroz harmonični razvoj ekološkog, ekonomskog i socijalnog ambijenta predstavlja aktivnost u cilju javnog dobra i interesa. Okupljanje i organizovanje naučnika, stručnjaka i svih drugih koji imaju ovo kao jedan od prioriteta u poimanju vrednosti i sopstvenom delovanju je ugaoni kamen za realizaciju ovih postavljenih ciljeva.

Konferencija „Održivi razvoj i Zelena ekonomija“ je korak u tom pravcu i naša želja da ovom cilju pristupimo na sistemski jasan i sveobuhvatan način.

Pozivamo Vas da svojim učešćem na Konferenciji doprinesete aktivnoj diskusiji i razmeni znanja u oblasti razvoja i unapređenja Zelene ekonomije u Republici Srbiji.

Prisustvo konferenciji je slobodno i bez participacije. Na konferenciji izlaganje će imati profesori Fakulteta za ekonomiju i inženjerskog menadžmenta u Novom Sadu: prof. dr Đorđe Jovanović i prof. dr Jelena Bošković.

Potrebno je da svoje prisustvo najave na mail: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.

Konferencija „Održivi razvoj i zelena ekonomija“ održana 21.09.2016. godine Sala Nacionalnog udruženja eksperata zaštite životne sredine Višegradska 27, Beograd Konferenciji „Održivi razvoj i zelena ekonomija“je prisustvovalo četrdesetak uglednih zvanica, predstavnika: Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencije za životnu sredinu, Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Privredne komore Srbije, Srbijašuma, NVO Centar modernih veština, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Advokatske Kancelarije Karanović-Nikolić, Zavoda za intelektualnu svojinu, Ekološkog pokreta Odţaka, Festivala Supernatural, Interancionalnog naučnog foruma „Dunav-reka saradnje“, dekani Fakulteta za bezbednost i Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, univerzitetski profesori, inspekcije koji su aktivno pratili izložena predavanja. Konferencija je osim razmene iskustva bila i prilika da se prisutni upoznaju sa udruženjem, njegovim članovima i ciljevima. Svi predavači na Konferenciji su i članovi udruženja.Konferenciju je otvorio svojim obraćenjem predsednik Nacionalnog udruženja dr Mario Lukinović. Na ovoj konferenciji učestvovali su profesori Fakulteta za ekonomiju i ineženjerskog menadžmenta u Novom Sadu: prof. dr Đorđe Jovanović i prof. dr Jelena Bošković.

Konferencija „Održivi razvoj i Zelena ekonomija“ koja će se održati 28.09.2016. godine u Velikoj Sali Matice Srpske u Novom Sadu, sa početkom u 10 časova. Na ovoj važnoj konferenciji učestvuju eksperti Nacionalnog udruženja eksperata zaštite Republike Srbije, gde su profesori sa FIMEK-a koji su eksperti ovog važnog udruženja su: Prof. dr . Đorđe Jovanović, vanredni profesor na FIMEK-u, jedan od incijatora za osnivanje ovog udruženja i prof. dr Jelena Bošković, redovni profesor na FIMEK-u, učestvovaće na ovoj konferenciji sa predavanjima iz svoje naučne oblasti.

Nacionalno udruženje eksperta zaštite životne sredine sa sedištem u Beogardu, nastalo je sa idejom da se na jednom mestu okupe svi oni kojima je cilj održivi razvoj. Cilj je da uz podršku ENEP-a (Evropskog udruženja eksperata zaštite životne sredine, koji okuplja više od 45. 000 profesionalaca kroz 20 nacionalnih asocijacija iz 10 evropskih država) otvaraju se prilike ekspertima u Srbiji, da postave visoke ciljeve i pronađu način da ih dosegnu.

Podrška koju udruženje ima od ENEP-a višestruko je značajna, učlanjenjem u Nacionalno udruženje eksperta zaštite životne sredine, postaje se član ENEP-a, čime se otvaraju brojne mogućnosti, od razmene iskustava sa ekspertima (članovima ENEP-a putem zajedničkih on-line platformi) do pronalaženja partnera za ostvarivanje projekata i dr.

NACIONALNO UDRUŽENJE EKSPERATA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

28.09.2016. Velika sala Matice srpske, Novi Sad

Poštovani,

zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na konferenciju „Održivi razvoj i Zelena ekonomija“ koja će se održati 28.09.2016. godine u Velikoj Sali Matice Srpske u Novom Sadu, sa početkom u 10 časova.

Nacionalno udruženje eksperta zaštite životne sredine nastalo je sa idejom da se na jednom mestu okupe svi oni kojima je cilj održivi razvoj zajednice. Unapređenje ovakvog pristupa kroz harmonični razvoj ekološkog, ekonomskog i socijalnog ambijenta predstavlja aktivnost u cilju javnog dobra i interesa. Okupljanje i organizovanje naučnika, stručnjaka i svih drugih koji imaju ovo kao jedan od prioriteta u poimanju vrednosti i sopstvenom delovanju je ugaoni kamen za realizaciju ovih postavljenih ciljeva.

Konferencija „Održivi razvoj i Zelena ekonomija“ je korak u tom pravcu i naša želja da ovom cilju pristupimo na sistemski jasan i sveobuhvatan način.

Pozivamo Vas da svojim učešćem na Konferenciji doprinesete aktivnoj diskusiji i razmeni znanja u oblasti razvoja i unapređenja Zelene ekonomije u Republici Srbiji.

Potrebno je da svoje prisustvo najave na mail: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.

Prisustvo konferenciji je slobodno i bez participacije.

S poštovanjem,

dr Mario Lukinović

predsednik

Nacionalno udruženje eksperata zaštite životne sredine

Istraživanja u ovom naučnom radu su prva u svetu na durmima na savremnoj generaciji Mixolab-a. Ovaj aprat je upotrebljavan za pšenicu Triticum vulgare, a napravljen je novi protokol za korištenje za tvrde pšenice (Durum wheat). Za durum procenu kvaliteta pšenice su najčešće korišćeni parametri: sadržaj proteina, sadžaj žuta žutog pigmenta, viskoznost zrna, hektolitarkse težine 1000 zrna i natrijum dodecil sulfat sedimentacije. Za kvalitet obrade pšenice, u ovoj studiji Mixolab, korišćen je instrument nanovije generacije. Mixolab je u velikoj meri koristi za brze procene kvaliteta Triticum aestivum, ali ne postoji mnogo podataka o proceni kvaliteta pšenice. Stoga je cilj ovog rada bio da se testira potencijal u kvalitetu i karakterizaciji četrnaest duruma u oplemenjivanju pšenice linija tokom dve proizvodne godine sa različitim klimatskim uslovima. Dobijeni rezultati su pokazali značajne razlike u sadržaju skrob-amilaze složenom delu Mixolab krive između dve ispitivane godine. Mixolab parametri C3, C4 i C5 su bili u skladu sa padom vrednosti broja i amilolitičke aktivnosti uzoraka. Uzorci iz 2013. proizvodne godine sa većim padavinama, sume su imali niže vrednosti C3, C4 i C5 parametara, kao Falling vrednosti broj i veće amilolitičke aktivnosti. Naprotiv, proteinski deo Mixolab krivih dobijene su razlike u zavisnosti od genotipa. U odnosu na standardne parametare kvaliteta proteina i skroba durum pšenice, Mixolab daje potpunije informacije u kraćem vremenskom periodu. Ovim istraživanja su rukovodioci: Aleksnadra Torbica, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije rukovodilac projekta Ministratsva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj RS Šifra: 31007 i Projekta Finasiranog od Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad, Šifra: 114-451-1014/2015-02. Prof. dr Jelena Bošković, rukovodilac projekta TR31031 finasiran iz projekta Ministrastva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i rukovodilac teme na projektu TR31031 prof. dr Veselinka Zečević, Univerzitet Džon Nezbit Beograd, Fakultet za bioframing Bačka Topola. Drugi koautor na ovom naučnom radu je Milana Drašković doktorant, čiji je mentor prof. dr Jelena Bošković i članavi komisije: Prof. dr Veselinka Zečević, Univerzitet Džon Nezbit Beograd, Fakultet za bioframing Bačka Topola i dr Aleksandra Torbica naučni savetnik Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije. Rad je postavljen online na sajt http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0733521016300613 časopisa Journal of Cereal Science 22. aprila 2016. godine.

Torbica, A., Drašković, M,, Tomić, J., Dodig,D., Bošković, J., Zečević, V. (2016): Utilization of Mixolab for assessment of Durum wheat quality dependent on climatic factors. Journal of Cereal Science.ISSN:0733-5210.

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0733521016300613

http://doi:10.1016/j.jcs.2016.04.012. (IF 2.092) Publisher: Elesivier

Istraživanja u ovom naučno radu se odnose na sivu plesan kod jagoda koju izaziva patogena gljiva Botrytis cinerea Pers. Fr. (syn. Botryotinia fuckeliana (de Bary) Whetzel). Ovo su interdisciolinarna istraživanja, gde su molekulrani mehanizmi kao osnova otpornosti, sekvence b (cytb) , koje su imale dva osetljiva izolata i jednaest otpornih. Prajmeri Citb.2408 / Citb.3285 su korišćeni za amplifikaciju regiona po svoj predpostvci, koja sadrži mutacije u vezi sa otpornošću QoI, prema protokolu De Miccolis Angelini et al.(2012). U amplifikaciji cytb gena koji sadrži G143A mutaciju otpornih izolata su dostavljeni Gen Banci pod šifrom: Accession Nos. KP795059 da KP795071 i u poređenju sa referentnim izolatma otporne B. cinera izoluju se otporne (FJ217741) i osetljive (FJ217742) na QoI, fungicida. Analiza genetičke osnove na otpornih QoI, izolata pokazali da su svi imali istu mutaciju na kodonu 143 u cytb, što dovodi do zamene aminokislenina glicina sa alanin (G143A). Prema našim dobijenim naučnim rezultatima, ovo je prvi izveštaj QoI fungicida otpornog na B. cinerea poljskim ogledima na jagodama u Srbiji. Ovaj istraživanja će uticati na buduću strategiju menadžmenta pesticida u Srbiji, primene QoIs u mešavini sa drugim fungicidi, pre svega sukcinantne dehidrogenaze inhibitora.

Trkulja, N., Pfaf-Dolovac, E., A. Milosavljević, A.,Bošković, J., Jović,J., Mitrović, M., Toševski. I. (2016): First Report of QoI Resistance in Botrytis cinerea Isolates Causing Gray Mold in Strawberry Fields in Serbia. Plant Disease,Published by The American Phytopathological Society . (PlantScience 40/200, IF 3.020). Editor-in-Chief: Alison E. Robertson. ISSN 0191-2917. http://dx.doi.org/10.1094/PDIS-02-15-0209-PDN. Vol. 100.N0 1.P. 221.